Šta je obor čuda?

Dobro došli u Obor čuda Zlog Praseta!

Ovo je mesto gde se sastaju zanimljivosti sa svih strana interneta, koja za vas pronađe i priredi vaše Zlo Prase.

Ako ste nešto zaključili da vam je ovo dovoljno informacija, izvolite i pogledajte najnoviju zanimljivost.

Ako vam zanimljivosti trenutno nisu zanimljive, možda biste voleli da skuvate nešto lepo.

Ako pak hoćete da saznate više o kabinetima retkosti i čuda, čiji je obor verovatno najmlađi predstavnik, nastavite sa čitanjem.

Možda ste od onih kojima se čini da muzeji polako postaju stvar prošlosti, ali odmah da znate da ta prošlost ne doseže tako duboko. Prvi pravi muzeji, znate oni u kojima se govori tiho i brane vam da pipate stvari i da ih fotografišete sa blicem, pojavljuju se tek negde pre 200-300 godina, uz nekoliko časnih izuzetaka koji postoje isključivo da bi ovu rečenicu učinili što dužom. Do tada su ljudi jednostavno sakupljali predmete koji su im se činili zanimljivim i stavljali ih u sobe, pa su ih pokazivali drugim ljudima. E te su se sobe nazivale kabinetima retkosti ili čuda, pa i umetnosti.

Kao što vidite na sličicama, bilo je tu predmeta koji su imali umetničku vrednost, poput slika, skulptura, a čini mi se da je tu i jedna bravica sa ključem, valjda kao primer super izuma, ali i predmeta iz prirode koji nisu bili svakidašnji ili su prosto bili lepi, poput zanimljivih stena i pužića, prepariranih životinja, kako stvarnih tako i izmišljenih. I mislim da je sve to imalo istu težinu.

Nekada su ljudi znali da uživaju raznovrsnije.

Ovde moram da priznam dve stvari. Prva je da sam prvi put čula za narvala kad sam čitala o kabinetima retkosti i mislila da je on izmišljena životinja. Šta, napisali su da je u pitanju narval, pa u zagradi jednorog!

Druga je da kao i u pravim kabinetima može da se dogodi da sva naša čuda ne budu baš 100% istinita, iako ću se ja truditi da utvrdim jesu li. Ako slučajno primetite neku grešku slobodno je prijavite.

I da znate, najbolji i najveći kabineti retkosti pripadali su upravo najkulijim vladarima 17 veka. Oni su imali velike kabinete, a kasnije se pojavljuju i manji koji su se svodili na komade nameštaja ispunjene svim čudesima koje bi njihov vlasnik posedovao.

Mislim, zar biste osporili kulinu čoveka koji je dao da se ovako portretiše?

To vam je Rudolf II , car Svetog Rimskog Carstva, koji je vladao nekih 40 godina u 16. i 17. veku i bio je stvarno veliki vladar, mislim ne u smislu da je osvajao, vladao i donosio zakone jer ga to ni malo nije zanimalo, ne, čak je čistom nezainteresovanošću uspeo da zabrlja stvari toliko da je napravio pravi tridesetogodišnji rat, već u smislu da je mnogo voleo umetnost, nauku i okultno, pa je pod njegovim pokroviteljstvom nastala mala naučna revolucija, plus je imao najbolji kabinet retkosti na svetu, koji je uključivao retkosti iz “tri carstva prirode i dela ljudskih ruku”. Tri carstva prirode bi bila biljke, životinje i minerali, a dela ljudskih ruku bi bila razna. Sve su to njegovi naslednici kasnije potrpali u kutije i razvukli, a ono što nisu opljačkano je, tako da je ta sveobuhvatna kolekcija najlepših predstavnika SVEGA na svetu nepovratno izgubljena.

Ali, ne budite tužni. Tamo gde je Rudolf II stao nastavlja Prase I. Možda nećemo uspeti da ispunimo 3 sobe poput velikog vladara, ali na par stotina megabajta već može da se računa.