02.02. je godišnjica jednog od najčudnijih događaja ikada zabeleženih.

Godina je bila 1959. Bio je kraj januara i Igor Djatlov i njegovih 8 drugova i drugarica spremali su se da na skijama i pešaka savladaju planinski prevoj na Mrtvoj planini, na vencu planie Ural koji se do tog trenutka nije zvao nikako, a od tog trenutka se zove Djatlovljev Prelaz.

Na fotografiji vidimo Igora Djatlova koji se bezbrižno smeje dok se Ljudmila Dubnina i Juri Judin grle. Judin se onda malo razboleo i ostao u nekom selu a ostali su nastavili. Da je znao šta propušta verovatno bi se smejao još šire nego na slici. Ipak, nije mogao da zna. To je trebalo da bude najobičnije planinska ekspedicija i nije bilo razloga za zabrinutost. Sem onih običnih, tipa da je napolju bilo -30 i da je uspon svrstavan u kategoriju najtežih.

Ekspedicija je bila ozbiljna, vodili su dnevnike i fotografisali se, pa je bilo moguće rekonstruisati njihovo kretanje.

Ovo je snimak postavljanja logora, poslednjeg dana.

Trebalo je da pređu planinu i jave se do 12. 02. ali te se stvari oduže pa se niko nije zabrninuo kad je 12. prošao a telegrama nije bilo.

Ali, kada je prošlo još vremena, shvatili su da se nešto dogodilo. Pokrenuti su helikopteri, vojska i milicija, mada su šanse da iko preživi skoro mesec dana uralske zime bile ništavne. Članovi tima za spašavanje se nisu nadali ničemu dobrom, ali ono što su pronali bilo je gore od toga.

Pronašli su šator, pokidan i pocepan, sa stvarima planinara još unutra, a planinara nigde.

Logičan zaključak da ih je neka zver napala i izvukla odbačen je zato što je šator bio zasečen i pocepan – iznutra, a oko šatora su bili tragovi planinara, bosonogih ili sa jednom cipelom koji su očigledno pobegli od nečega.

Dva tela nađena su uskoro, na obodu šume, pored vatre gde su pokušali da se ugreju.

Četvoro ih je pronađeno u snegu između vatre i logora, u pozama koje su ukazivale da su pokušavali da se vrate u logor.

Svi su umrli od smrzavanja.

I to je bilo tužno, ali ne sasvim neočekivano.

Neočekivano je došlo u maju, kada su pronašli ostalo četvoro, jedva nešto dublje u šumi, u nekoj uvali. Oni su bili bolje obučeni i to u odeću svojih mrtvih drugova, a njihova tela bila su unakažena na načine koje niko nije umeo da objasni.

Jedan planinar je imao povredu lobanje, a dvoje povrede grudnog koša koje je mogla da nanese samo sila snažna kao kod automobilske nesreće. U isto vreme, nije bilo spoljnih znakova udara na mestu gde su kosti slomljene. Kao da su slomljene pod nekim ogromnim pritiskom. Nije bilo ni znakova borbe.

(Postoje fotografije izmrzlih planinara po netu. Ako hoćete potražite ih, meni je bilo ružno da ih stavljam ovde. Umesto toga stavljam poslednju fotografiju sa njihovog foto aparata.)

Zvanično objašnjenje kaže da su se planinari uplašili lavine i razbežali. Samo, niti je to područje sklono lavinama, niti je lavina zatrpala njihov logor – ostali su im vidljivi čak i otisci stopala, niti bi bilo potrebe da se od lavine beži čitav kilometar po snegu. Ali dobro, strah je čudna stvar. Može da se desi da se ljudi uplaše i razbeže. I to bi tako ostalo da nema par stvari koje čine da i dan danas dođagaj na Djatlovom Prelazu ostane popularan među ljubiteljima misterija.

Odeća sa nekih planinara bila je prilično radioaktivna.

Prisutni na sahrani tvrde da su planinari bili neprirodno preplanuli, a da im je kosa posedela, iako su u pitanju bili sve mladi ljudi.

Navodno su u tom predelu te noći viđene svetleće narandžaste sfere.

Spasioci pronačli i nekakve čudne metalne komade.

i za kraj, u naredne 3 godine pristup toj oblasti je bio zabranjen, što je samo doprinelo da se priča o Djatlovom Prelazu proširi.

Niko ne zna šta se stvarno dogodilo, ali pretpostavke idu od vanzemaljaca do testiranja oružja, običnog, nuklearnog ili ultrazvučnog. Postoji čak i Djatlov fondacija koja se bavi ovim događajem, ali odgovora nema ni sada, više od 50 godina kasnije.

Postoje mnoge internet stranice i dokumenatarne emisije koje se bave ovim fenomenom. Evo na primer ovaj kratki dokumentarni film, kaže isto ovo što i ja, ali sa više detalja i fotografija.

A postoji i found footage film iz 2013. godine. Maštovito je nazvan “Devil’s pass”, jer je Dyatlov bilo teško da se izgovori. Ali nemojte da gledate, samo ćete džabe da se nervirate.