Zamislite kraj je 19. veka, vi radite kao poštar u Francuskoj i nije vam loše.

Zamislite onda, idete svojim putem, kad odjednom, sapletete se na jedan zanimljivi kamen.

Šta ćete učiniti?

a) nastaviti svojim putem

b) staviti kamen u džep u slučaju vrlo verovatnog scenarija da vas pojuri neko kuče

c) staviti kamen u džep u slučaju sasvim neverovatnog scenarija da oko njega izgradite čitavu palatu

Za pod ce se opredelio Ferdinan Ševal, četrdesettrogodišnji poštar iz Francuskog gradića Otriva (Hauterives) mada ja ne mogu da se otmem utisku da je ovo pod be bilo rezervna ideja.

Gradnja je počela postepeno. Prvo se vratio na isto mesto i sa njega donosio interesantne kamenčiće u džepovima. Onda je postao manje selektivan pa je počeo da vuče korpu sa sobom. Na kraju to nije bilo dovoljno pa je počeo da ih tovari u kolica.

Radio je sam, noću posle posla i uz svetlost uljane lampe. I uz punu moralnu podršku svoje porodice.

Narednih 36 godina Ferdinan je proveo zidajući svoju idealnu palatu i ona je na kraju ispala ovako nekako.

Ona ne liči ni na šta što je pre ili kasnije napravljeno. Zanimljivo, ali možda malo liči na nešto što je građeno upravo u isto vreme, a to je Gaudijeva Sagrada familia. I Gaudi je proveo četrdesetak godina na ovom projektu, baš kao i Ševal na svom. I baš kao i Sagrada familia, i idealna palata izgleda malo kao da je živa, a malo kao da je deo krajolika. 

Ipak, teško da tu postoje neki direktni uticaji. Ferdinand je počeo par godina ranije i ne verujem da je znao šta se dešava u Barseloni.  On je zidao palatu po sopstvenom ukusu i merilima. Nije bio isključiv pa se na palati našlo mesta i za elemente sa hrišćanskih i  hinduističkih hramova,

A tu su i švajcarski šaleti

i neki stvarno čudni ljudi.

 Još dok je bio živ palata je počela da privlači pažnju javnosti. Pikaso i Andre Breton su govorili o njemu. Maks Ernst je napravio kolaž  pod nazivom Poštar Ševal

I tako.
Ferdinan Ševal je mnogo voleo svoju palatu. Toliko, čak, da je planirao da bude sahranjen u njoj. Pošto se to kosilo sa sanitarnim pravilima, latio se posla i sazidao sebi mauzolej na gradskom groblju. Kad je i njega završio verovatno je shvatio da nema više šta da zida pa je godinu dana kasnije i umro.

Posle njegove smrti je idealna palata postala super poznata. Zaštićena je zakonom, bila je na poštanskim markicama što je baš prigodno kad se uzme u obzir da je njen tvorac bio poštar, a ako hoćete možete i da je posetite. Više o tome, kao i još fotografija na njenoj zvaničnoj veb stranici. Na njoj možete pronaći i pismo Ferdinana Ševala u kome on objašnjava kako je došlo do nastanka idealne palate. Preporučujem da ga pročitate, objašnjava dosta toga.

Danas se u njoj održavaju razne kulturne manifestacije u kojima se mladi umetnici ohrabruju da se slobodno izraze, po ugledu na Ferdinanda Ševala.

Ne znam dal im baš svaki put uspe.

Ali zašto je ova palata ovako važna?

Mislim da nije zbog njenog izgleda, već zbog onoga što ona jeste: nečiji pokušaj da dostigne savršenstvo.

Svi sede i kukaju kako im svet nije potaman. A onda neko uzme i napravi nešto jednostavno  idealno. I znate šta? Kad se u nešto uloži toliko ljubavi i snage, to ne može da bude promašaj, pa makar se ne podudaralo sa propisanim normama dobrog ukusa.

Ja sam zato za to. Da svako od svog kutka napravi ono što je za njega najbolje moguće. Svako u svojoj avliji ima apsolutnu slobodu izražavanja.

Labud, lav i  Botičelijeva venera na stubiću od ograde? Što da ne.

Poljski WC iste boje kao kuća od 300 kvadrata kojoj pripada? Naravno.

Zamak o kakvom smo uvek maštali u detinjstvu?

Da! (hvala M.K.)

Sve što doprinosi ukupnoj količini sreće na svetu meni je ok.