Danas je taj dan pa da i ja kažem koju.

U stvari neću baš da kažem, svi već sve znamo:

8. mart je dan borbe za ekonomsku socijalnu i političku ravnopravnost muškaraca i žena. Ovaj datum je izabrala Klara Cetkin, komunistkinja i feministkinja,

(evo je i Roza Luksemburg sa desne strane)

a to je dan kada su žene u Njujorku 1857. godine demonstrirale, policija ih rasterivala i to.

I super. Ali imao je tu još dug put da se pređe. Na primer, Evropa je shvatila da su žene ravnopravni član zajednice, ali nekima ni za živu glavu nije bilo jasno kakve to veze ima sa glasanjem.

Jeste li znali da su npr u Švajcarskoj žene dobile pravo glasa 1972. godine? U pojedinim kantonima se to malo odužilo.

Do 1994.

Da da, ako ne verujete meni, pitajte Internet.

Pa da vidimo koje su moguće štetne posledice koje je pravo glasa moglo da izazove.

Kao prvo, od glasanja se poružni. I omatori. I ožedni?

Želite li ovakve žene? NAJN!

Ni same žene, logično, ne žele da budu takve žene.

Zato što ne mogu  same da se odbrane od napada nasilnih stranaka. Dok im se ne osuši lak.

Ali pustimo sad to.

Nego da mi vidimo koje su Šire Društvene Posledice.

Ukoliko žene dobiju pravo glasa četvoronošci će nas svrgnuti sa pozicije dominantne vrste.

Nastaće pustoš.

A oni koji budu preostali u ilegali neće imati nikakve manire. Još gore.  Neće umeti da se našminkaju.

Ne znam za vas, ali meni je potpuno jasno  pred kakvom su se dilemom našli glasači te davne 1971.

Šta je, pitate se, presudilo da se i pored očigledne propasti u koju je takva odluka vodila, birači ipak  bace žene među zle političke partije.

Jedan poljupčić.

Izi.