Često kažemo da nam je buke preko glave, da bismo voleli da odemo da se odmorimo negde  gde je mir i tišina. Pri tome ne mislimo stvarno na to, nego na nešto ovakvo

Zato što, znate šta, da stvarno odete negde gde vlada tišina, taj odmor vam ne bi potrajao.

Evo u čemu je stvar. Jedina mesta gde vlada apsolutna tišina (ili nešto blisko njoj) su gluve, odnosno anehoične sobe.

Gluva soba je jednostavno zvučno izolovana prostorija obložena panelima na koje su zakačene daske ili šiljci od fiberglasa

i te daske iz nekih razloga u koje se sad ne bh upuštala sprečavaju nastanak odjeka. Razlozi za njihovo postojanje su razni: služe za ispitivanje buke koju prave razni uređaji, kao veš mašine i tenkovi i tako.

Neke od njih uz to izgledaju sasvim sajber.

Najtiša takva soba propušta tj sadrži zvuk od -9.4 decibela. Ljudsko uvo može da čuje zvukove iznad 0 decibela tako da za onoga ko uđe u tu sobu vlada apsolutna tišina.

Šta je tu tako posebno?

Navodno je osećaj pri ulasku u takvu sobu neverovatno neprijatan.

To što soba upija odjeke, deluje kao da u sebe upija sav zvuk koji napravite. Vi sad možda mislite da ne pravite nekakve zvukove samim tim što postojite, ali nije tako. Na primer, ko god uđe u sobu mora da sedne jer mu hodanje postaje nemoguće. Kad koračate – čujete odjeke svojih koraka i delimično se tako orijentišete iako ne obraćate pažnju na to. Sada toga nema. Ali zato čujete sve ostalo: kako dišete, stomak dok vam radi, zglobove i mišiće kako krckaju, koščice škripuću, krv kako teče.

U tihoj sobi posle nekog vremena počnete da čujete sve to.  I više od toga. Besposlene uši izmišljaju svašta pa počnete da doživljavate i zvučne halucinacije.

Uz to, telo počne čudno da se ponaša, ostala čula se pojačavaju i sve to zajedno čini dosta neprijatno iskustvo.

Rekordni boravak u tihoj sobi je 45 minuta.

I tačno vas vidim kako se razmišljate “A šta je sa gluvim osobama?” ili ako ste korektni “A šta je sa osobama sa potpunim oštećenjem sluha?”

Ne znam da li se neko setio da pravi eksperiment, ali koliko razumem ni njima boravak u toj sobi ne bi prijao jer oni osećaju vibracije, kao kad odete na koncert/svadbu ispod šatre pa vam u grudima i stomaku onako sve igra od basa. E tamo toga nema, zidovi upiju sve.

Znam šta dalje mislite.

“A ja bih da prohohohohooobaaaam!”

Ali tu ne mogu nikako da vam pomognem. Mada, možete da uradite sledeće.

Znate kako neko veruje da može da zvučno izoluje neki prostor tako što će da ga obloži kartonima od jaja?

E pa na žalost komšiluka, prijatelja i rodbine, to ne radi (a nosi veliki rizik od požara). Ali zato radi nešto drugo: upija visoke frekvencije i na neki mini način se ponaša kao ova anehoična soba. Drugim rečima, unutra ne čujete odjeke.

Eto.

Doktor za probleme.