Nije onaj Edvard na koga Gugl prvo pomisli

iako imaju neke zajedničke karakteristike. Na primer, obojica su rođena pre više od sto godina, obojica su bili veoma naočiti mladići, na prvi pogled barem, i obojica imaju po prilepak.

Nego da se mi vratimo na temu.

Edvard Mordrejk ili Mordejk prema drugim izvorima.

Edvard Mordrejk rođen je sa mnogim darovima: bio je lep, obrazovan, sjajan muzičar i iz dobre porodice. Ali Edvard Mordrejk rođen je i sa strašnim teretom: na potiljku je imao još jedno lice. To lice je prema nekim izvorima bilo žensko iako ga obe voštane rekonstrukcije prikazuju kao muško.

Drugo lice nije moglo da govori ni da jede, ali je pokazivalo znakove inteligencije, i to veoma zlokobne. Pratilo je očima svakoga ko bi prolazio iza Edvarda, smejalo bi se kada je Edvard plakao, a plakalo bi kad se ne smeje i neprestano je pokretalo usta, kao da govori. Međutim, nikakav glas nije izlazio iz njih za sve, osim za sirotog Edvarda. On bi po čitavu noć slušao to što mu lice đavoljeg blizanca, kako ga je sam nazivao, govori i to “onakve stvari o kakvima se govori u paklu”.

Molio je lekare da ga reše bede, pa makar i sam izgubio život pri tome, ali niko se nije usudio da pokuša operaciju. Zato je Edvard sam izvršio operaciju prekraćivanja svog postojanja – u 23. godini života uzeo je smrtonosnu dozu otrova.

U oproštajnom pismu zamolio je da mu barem posle smrti odstrane demonsko lice, kako mu ne bi i u grobu šaputalo užasne stvari. Ne znam da li su ga ispoštovali, nešto mi je sumnjivo, ali se zna da je sahranjen u neobeleženom grobu, prema svojoj želji.

Edvardova tužna priča nadahnula je mnoge.

Tom Vejts je na svoj način interpretirao život i smrt sirotog Edvarda Mordrejka, a fan Toma Vejtsa Lukas van Lajden je napravio izvanrednu stop-moušn animaciju od plastelina, koja pesmu čini još lepšom i tužnijom.

Molim pogledajte. Ili nemojte ako se mnogo lako rastužite.