Videste li vi kako se naša atletika povampirila? Svaka čast našim sportistima, stvarno. Ja sam totalno za to, kraljica sportova, u zdravom telu zdrav duh i tako dalje. Međutim, kad Zlo Prase potrči jednačina izgleda ovako

ja+trčanje+kamen = ja+jod+zakrpe za kolena od trenerke

Ali, da, načelno sam za.

Trke od 5 kilometara u trkačkom svetu zauzimaju prilično bitno mesto. To su trke koje vas uvode u njega i posle prve trke možete da kažete “e, ja trčim.”

Možete vi i ovako da kažete, ja npr nikome ne branim.

E sad, trčati se može iz raznih razloga: zbog kilaže, zbog zdravlja, zbog opklade, ali sve je to onako, časkom odustanete. A znate li kad sigurno ne odustanete?

Pa kad vas jure zombiji, naravno.

CIlj ove trke je da preživite, a preživite tako što vas ne uhvate zombiji. A ne uhvate vas tako što zadržite sve tri crvene zastavice koje su vam čičkom zakačene za pojas. A uz to možete da se ublatnjavite koliko vam volja. Meni se baš dopada, ali ok, ja sam prase i imam sklonost ka valjanju po blatu.

A samo zato što mislim na vas i zato što ne bih volela da sad imate neke zombi noćne more, volela bih da vam pokažem i ovu drugu trku: najsrećniju trku na svetu.

Srećne trke se održavaju mnogo češće od zombi trka i ima ih svuda. Tu vas niko ne juri nego vi jurite, trčite, šetate ili se vozite kolicima, obučeni u najbelju odeću koju imate. Na svakom kilometru sačekuje vas eksplozija jedne boje tako da ste na kraju petog kilometra pokriveni sa 5 duginih boja.

(video je malo duži, ali je lep)

Ove trke su inspirisane indijskim festivalom Holi, kad se ljudi gađaju bojama. Znate, to je onaj festival kad je Anandi greškom isprskala bojom Šivovu tetku koja je bila u žalosti.

Ne?

Ok.

Na kojoj biste trci radije učestvovali? Šta vas bolje motiviše? Kad vas jure zombiji ili kad postoji dobra šansa da vas posle pređenog petog kilometra pojure navijači?