Znate ono kad odete kod neke babe pa vam pokaže SVE slike sa svadbe osobe koju ne poznajete. E to će vam se upravo dogoditi.

Glavni povod za dolazak u Uzbekistan bilo je venčanje između dvoje divnih ljudi, jedne Šveđanke i jednog Uzbekistanca. Ono što sam tek kasnije saznala je da je mladoženja u stvari krimski Tatarin. Očigledno tu postoji velika razlika jer nas je neka ženska stalno ispravljala kad bismo rekli “Uzbekistanac”. Tako da običaji nisu bili lokalni nego krimsko-tatarski. Sada znate koliko i ja.

Venčanje bilo opštinsko. Zvučalo je i izgledalo neverovatno slično kao srpsko venčanje u opštini, gotovo sam se razočarala kada matičarka nije izrecitovala Duška Radovića. Mada se malo i šalim, nije zvučalo, na ruskom sve živo zvuči dostojanstvenije i svečanije i istovremeno srdačnije nekako pa je bilo baš lepo.

E nakon venčanja ide slikanje u parku. Ovaj park vam je nešto kao Botanička bašta i Gardoš zajedno. Parova koji se slikaju ima baš mnogo i mnogo moraju da paze da ne upadaju jedni drugima u kadar. Golubovi su čest rekvizit.

A nakon slikanja – večera. Sala u kojoj smo bili solidno liči na naše sale za venčanja, one lepe, nekako sličan standard. Međutim, stolovi su u startu postavljeni baš čudno: tu su cveće, predjelo, salate, kolači, voće i – pečeno pile. I to se onako mezeti uz aperitiv. Zanimljivo je da su salate redom udavljene u majonezu, mislimm da sam otkrila zašto se ruska salata zove – ruska¹.

E, ali da vidite ovo.

Krastavčići, paradajzići i mini tikvice. Mini tikvice u turšiji su nešto najbolje na svetu. Sve sam ih pojela, bilo me je samo malo sramota. Posle sam kupila još jednu teglu u samoposluzi.

Evo kako su nam poslužili razne vrste mesa.

Bila je i ovčja čorbica. Ali baš ovčja. Nisam znala da će biti ovčja, a ne jagnjeća. Bilo je to najveće iskušenje na ovom putu.

Izgleda da na venčanjima nije fora da se veče odvija svojim tokom nego ima program s konferansijeom koji sve najavljuje predivno bombastično, imala sam osećaj kao da je reinkarnacija Djagiljeva lično. Dakle ide red muzike:

Muzika je krimsko-tatarska i sasvim liči na neku našu. Znate one Bregovićeve koncerte koji su tako izgledali i zvučali? Muzičari sede na stoličicama, pevaju i sviraju i deluju kao da se provode najbolje na svetu. Uspela sam da razumem reči jedne pesme: “kokoška kokoška, izašla je na ulicu”. Snimila sam i video ali sam donela odluku da vas ne izlažem tome. Imali su i jednog zabavnog pevača, mislim nije bio zabavan, ali je pevao zabavnu muziku, a i puštao je ABBA-u dosta, valjda da ispoštuje Šveđane. Nisam sigurna kako su se osećali. Ja sam lično bila zahvalna što mu nije palo na pamet da pušta Ace of Base.

Potom ide red narodnih plesova folklornog ansambla:

A onda ima jedan mnogo zanimljiv običaj. Mladoženjini, prvo sestra i zet igraju i onda ljudi izlaze i igraju s njima i daju im pare, kao da im plaćaju za ples, a voditelj programa najavljuje kao “A sada veličanstvena tetkaaaaaa Nurijaaaaa” (izmislila sam ime okej) i onda tetka izađe i poigra i da im pare u ruku i onda ovaj prozove sledećeg i tako. Ja sam poterala mladinu sestru i zeta da izađu i poigraju malo da osvetlaju obraz nama Evropljanima. Zet će naredno jutro provesti ležeći, ako sam dobro razumela da su mu se javili neki problemi sa srcem. Ne mogu da kažem da se osećam lično odgovorno, ali ne mogu da kažem i da se ne osećam.

Posle i mladini roditelji rade to isto, plešu i uzimaju pare, evo slika. Eno je tetka ili sl, čeka red i drži keš.

U trećem krugu i mladenci plešu. Reklo bi se da tu baš mnogo para promeni ruke, ali teško je odrediti jer:

Na slici: 200$, krupni apoeni

No, vratimo se svadbi.
Malo se plesalo i bez programa, ali ni to nije skroz bez programa, čini mi se. Ne ustaju odmah svi. Prve su tetke. Tetke onda idu i maltretiraju devojke da ustanu i pokazuju im kako se igra. Neke slike sa ove svadbe zauvek će ostati obavijene velom misterije.

Od običaja je bilo još bacanje buketa. Za buket se postrojila samo jedna lokalna devojka na osnovu čega sam zaključila da je to tamo ili nepoznato ili neprilično, ali je zato internacionalna ekipa bila brojna, agresivna i trijumfovala je.

I na kraju, sve je bilo gotovo negde pre ponoći. Sasvim okej što se mene tiče, jer je turizam tek trebalo da započne.

1. ruska salata – znam da Uzbekistan nije Rusija, a Krim… pa hajd nećemo sada, ali shvatate već.