U prošlom postu čitali ste o tome šta sve lepo ima u od narodnih radinosti u Bukhari. Ovaj će biti posvećen turizmu i arhitekturi.
Ponovo, ako volite lepe slike – super.
Evo i zašto
Ne razumem se dovoljno u islamsku arhitekturu, a još manje u urbanizam, ali čini mi se da su građevine, ti mauzoleji, medrese i ostalo u Bukhari najlepše i najpromišljenije postavljeni jedne u odnosu na druge od svih mesta u kojima smo do sada bili.
Naravno, graditeljima to nije mogla biti zamisao, ali gotovo je nemoguće napraviti lošu kompoziciju fotografije.





Još smo u osnovnoj školi učili kako u islamskoj umetnosti nisu baš voleli ili mogli da stvaraju figuralne predstave pa su zato doveli apstrakciju do neviđene veštine. To znaš u teoriji, ali te u praksi ovoliko šarenilo zaista nekako ophrva.

Naročito u kombinaciji sa kristalnim lusterima. Ja nisam videla narod da više voli lustere od ovih.
Ozbiljno, u gradovima najčešće naiđete na apoteke, pa frizere, onda mooožda samoposluge, pa venčanice pa lusteri. Ali okej sad.
Pored majolika, verovatno kada se imalo manje para, koristile su se i kreativno postavljene opeke. To je i kod nas bilo popularno tamo na granici 14. i 15. veka, sad mi je jasno i zašto

​Osim opeke, popularno je rezbarenje i bojenje gipsa i drveta. Ovo izgleda kao da bi moralo imati neko ime, ali ja ne znam koje je.


Ponekad se u ovo šareno umetne i koje ogledalce. Ne znam vide li se ogledala na ovoj donjoj slici, ali verujte mi da su tu.

Ovi lepi crveni baloni za koje sam ja 3 dana mislila da su nekakvi obredni viseći narovi su protivpožarni uređaji. Eto, što samo moj sneško da bude srušen.
Ne, ali ozbiljno, zamislite neke jadničke što danima putuju kroz pustinju, ne vide ništa sem plavog neba i kržljave crne trave i onda uđu u grad i sačeka ih ovo šarenilo.
Garant je bilo mnogo ušinutih vratova.

Još jedna stvar koje ovde ima a na drugim mestima ne, su ovi kao bazenčići.

Sada ih ima dva, a nekada ih je bilo više, ali su ih sovjeti zatrpali jer su širili neke zaraze. Na osnovu mirisa koji dopire iz ovog, a još nije ni bilo pretoplo tako da se pretvori u žabokrečinu, gotovo da im dajem za pravo.
A kad smo kod vode, ovde postoji mnogo lep vodotoranj koji izgleda taman toliko moderno da je u super kontrastu sa starom Bukharom (penjanje zabranjeno).

​I za kraj – glavno.
Bukhara je jedno od mesta gde je navodno živeo Nasradin Hodža. Ako ne znate ni jednu priču o njemu idite pa pročitajte, klasičan jedan prevarant.

​Oni ovde te svoje spomenike dosta prisno shvataju, vidite kako se usjajio ovaj deo gde se svi penju na magare. (a to je očigledan dokaz da nisu baš SVI spomenici od stiropora i gipsa)
Htela sam i ja, ali nikako da dođem na red.
Ja sam se zato popela na vrh nečega što se zove Čor Minor,

manekenka da budem.