Kad se ovako kaže zvuči kao poljsko-indijanski poglavica.

A možda zvuči i kao neko iz Njegovih mračnih tkanja.

Jorek, Vojtek, medved ratnik, medved ratnik. Pa da.

(Ko nije čitao može komotno da pročita. Ko baš hoće može da pogleda i film, ali film nema kraj tj. snimljen je samo prvi deo)

Samo što ni jedno od ta dva ne postoji, a na ovom blogu pišemo samo o stvarima koje postoje ili barem verujemo da postoje.

Na primer medved koji služi vojsku. To ima mnogo više smisla.

Reč je o Vojteku, mečetu koje su za vreme Drugog svetskog rata poljski vojnici u Iranu otkupili od mečkara za par konzervi mesnog nareska.

Vojtek je bio mnogo mali, pa su ga hranili kondenzovanim mlekom iz prazne flaše od votke.

Kada je Vojtek malo porastao, mogao je sam da bira pa se odlučio za pivo. Voleo je on i po koju cigaru, ali samo ako mu neko drugi pripali. Kažu da bi povukao jedan dim, a onda pojeo cigaru.

Tako je isto i moj komšija Branković imao kozu što je volela da jede džak od cementa, pikavce i wc papir i da zaliva kafom i rakiicom. Sigurno bi i koza volela cele cigare, samo da joj je neko ponudio.

Pošto smo ustanovili da je poročno ponašanje svojstveno mnogim životinjama ostaje nam da se zapitamo po čemu je Vojtek bio tako poseban.

Pa, po tome što je bio pravi pravcati vojnik:

Zurio je tužno u praznu flašu sve dok mu je neko ne dopuni.

Voleo je da se rve sa onima koji su smeli da mu izađu na megdan. To su obično bili njegovi najbolji drugari Dmitri Savlugo i Henrik Zaharevič.

Umeo je da salutira kad ga neko pozdravi.

Učestvovao je u prenošenju municije zajedno sa svojim ratnim drugovima i ni jednom nije ispustio sanduk, niti ga je prodao neprijatelju.

Zbog ovoga je čak dobio i mesto na amblemu svoje brigade.

Ovo je sličica koju sam uspela da nađem. Tu su podaci o dasi koji je napravio amblem, kao i mejl ako hoćete nešto da pitate autore ovog sajta.

Pošto propisi nisu dozvoljavali držanje kućnih ljubimaca, Meda Vojtek je čak bio i upisan u spisak vojnika 22. transportne brigade, artiljerijske divizije.

Ali, Vojtek nije bio samo običan vojnik. On je bio i heroj.

Priča kaže da je mnogo voleo da se kupa.

Naučio je kako se koristi tuš i stalno se brčkao. Jednoga dana je odlučio da je vreme za osveženje i u kupatilu je zatekao špijuna. Kako je Vojtek zaključio da je to baš špijun nije mi poznato, ali ga je ošinuo i ovaj se predao iz momenta. Detaljno je ispitan i odao je neke vojne tajne o položaju neprijatelja.

To vam je za nauk: ako šaljete špijuna u tuđi kamp, ne odajte mu svoje tajne. To nikad ne izađe na dobro.

Druga priča kaže da je u pitanju bio običan lopov. Zvuči verovatnije ali i dosadnije.

Kada se rat završio, meda je demobilisan i zajedno sa ratnim drugovima prešao u Škotsku.

Ostatak svojih dana proveo je u edinburškom zoološkom vrtu.

Prijatelji i rođaci su ga obilazili sve do njegove smrti 1963. godine. Bacali su mu cigare koje je dočekivao raširenih ruku, a događalo se da uskoče i da se porvu sa njim da se podsete dobrih starih dana.

Kažu da bi meda Vojtek uvek živnuo kada bi čuo poljski jezik.

To vam je priča o Vojteku – medi ratniku.

Iako sam ja za njega čula tek nedavno, Vojtek je veoma popularan na netu i u svetu.

Na primer, Vojtek ima svoje pivo. Skroz prigodno.

http://www.beartownbrewery.co.uk/detail,item_id,12-wojtek.php

Ako biste voleli da saznate nešto više o njemu, ovo su stranice posvećene njemu.

Ova ima mnogo slika i to u boji

http://www.wojtekthebear.com/

A sa ove sam preuzela sličice mede Vojteka.

http://www.thesoldierbear.com/wojtek.html

A uskoro će valjda biti i film.

http://www.wojtekfilm.com/large/index.html