Šezdesete godine dvadesetog veka su nam donele jedan sasvim novi talas muzike: novokomponovane šaljive folk pesme koje su učile kako život žene može biti lagodan i zabavan, samo ako se ona na to odluči i odbaci prevaziđene vrednosti.

Najpoznatije predstavnice ovog talasa bile su Milica Ostojić – Mica Troftraljka

Svetlana Miljuš

i naravno,

Mašinka Lukić.

Za razliku od Mice i Svetlane, Mašinka se kroz narodski humor bavi ozbiljnim i aktuelnim temama.

Više od toga.

Mašinka je bila feministička aktivistkinja, ali se to najčešće previđa kad se o njoj govori. Možda se pitate kako to.

Idemo redom.

Prvo, ime.

Ne znam da li je Mašinka rođena pod tim imenom ili joj je to nom de plume, ali u oba slučaja to ime predstavlja nešto čemu je zajednica naroda u tadašnjoj Jugoslaviji težila: napredak, mehanizacija i osavremenjavanje.

Onda, imidž.

Za razliku od drugarica Ostojić i Miljuš, Mašinka je obučena čedno, u narodnu nošnju i sa kosom spletenom u kike, devojački.

Čak i kasnije, kad se težnja za emancipacijom u njenom radu iskristalisala, Mašinka ne zaboravlja svoje korene, zemlju i ovce. Pojavljuje se sa knjigom u ruci, umesto sa mikrofonom ili, ovaj, klik-klakom.

I na kraju, a zbog toga smo ovde, tekstovi njenih pesama.

1. Još sam mlada i zelena

U ovoj pesmi Mašinka nam otkriva kako ne može da se zaposli zato što se staromodno nosi.

Ono što možda niste znali je da je tokom šezdesetih godina, kao deo procesa emancipacije društva, u nekim fabrikama bilo propisano da se sve radnice obuku savremeno, lepo i moderno. Frizura i unihop su bili obavezni. Marama i seosko odelo nepoželjni. Na ulazu u fabriku stajala bi kontrolorka koja je vraćala žene kući da se presvuku ako bi zaključila da nisu obučene po gradskoj modi.

Kad razmislim, ta mera verovatno nije bila protiv samih žena nego protiv muževa. Očekujem da je dobar broj njih smatrao da "nema ona šta da se modira".

Sam kraj pesme donosi neočekivani obrt, to priznajem.

2. Džajo, džajka

Poruka je jasna. I žene treba da prate fudbal. I da razlikuju fudbalere. I njihove pozicije u timu. Jes Mašinka bila vizionar, ali ga sad pretera.

3. Iako sam mlada cura

Ovde Mašinka peva o lepotama izletništva. To je vreme kada je turizam tek počeo da biva popularan kod širokih narodnih masa, "ludog mladog sveta". Setite se samo porodičnih izleta u Varljivom letu 68. I u Vlaku u snjegu zaplet počinje tako što deca odlaze na eksurziju.

Mašinka ne propušta da se osvrne na ovu pojavu i na njene šire društvene implikacije.

I na kraju,

ono po čemu svi znamo Mašinku Lukić i zbog čega je volimo:

4. Apolo 9

Stvar je jasna.

Kosmonauti su uz par izuzetaka

bili muškarci. Pevačica smatra da je to nedopustivo i traži ravnopravnost polova.

Ona želi da leti u svemir

"Napredno sam i ja dete,

želim s tobom na planete"

ili barem da njen partner, Mile, podeli sa njom kućne obaveze.

Tako vam je to. Podela kućnih obaveza ponegde još uvek deluje potpuno nedostižno.

Kao let na Apolu 9.